Zdravlje na usta ulazi

Zdravlje na usta ulazi

U maniru starinske antifraze, koja je uvek na pola puta između anegdote i blage provokacije koja treba da nas pokrene, možemo reći: Ako hoćete da budete zdravi nemojte ići kod lekara. Opšte poznata činjenica je da se najveća koncentracija bolesnika nalazi uglavnom oko lekara. Možete se zaraziti!

Umesto toga moderna antifraza bi bila konsultovati lekara kada smo zdravi, što je najbolji način da održavamo zdravlje, smanjimo broj bolesnih i omogućimo zdravstvenom sistemu i medicinskim radnicima da se perspektivno razvijaju, ostavljajući sve više mesta preventiv. Renomirani kardiolog, Prof. Dr. Milica Dekleva odazvala se pozivu da nam približi potrebu da u fazi prevencije bolesti kreiramo svoje kardiovaskularno zdravlje u sadašnjosti i budućnosti. 

Od davnina je poznato da je ishrana jedan od najboljih metoda prevencije. Prof. Dr. Dekleva nije nutricionista, no kao kardiolog sa velikom istraživačkom i kliničkom praksom poseduje dragoceno znanje o važnosti ishrane i načina života koji utiču na kardiovaskularne bolesti. Iz postojećih evropskih i američkih medicinskih preporuka zaključićemo da je osnova prevencije nezanemarivanje načina života, što nam je svima poznato, ali čega se pridrzavamo tek kada najčešće bude već kasno i kada se pojave prvi simptomi hroničnih ili akutnih bolesti. No, uredan život može da pomogne organizmu. Kako?  

Ako bismo želeli da napravimo usporedbu na nivou svakodnevnog praktično - materijalnog života, mogli bismo da kažemo: svaki vlasnik automobila povremeno odlazi kod automehaničara da promeni ulje ili pregleda druge delove koji su podložni trošenju, popravi neophodno i obavi sve kako automobil ne bi zakazao negde na putu. To se zove servis. Svi to znamo! 

No, da li je moguće “servisirati naš organizam”, što se u medicinskoj struci naziva prevencija? Ovde dolazimo do druge poslovice: “BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI”. Istinitost ove poslovice zavisi podjednako od servisera ali i od načina održavanja automobila, uslova vožnje i puteva. 

Primenjivanjem pravilne ishrane naš organizam sa sigurnošću može mnogo duže  da traje, manje oboljeva i  drži nas u dobrom raspoloženju.

Posle kratkog uvoda reč ima naša Prof. Milica Dekleva MD, PhD, FACC

Šef kabineta za neinvazivnu kadiološku dijagnostiku

Medicinski Fakultet, Univerzitet u Beogradu

Kardiološko odeljenje Kliničkog bolničkog centra Zvezdara

Šta je to zdrava ishrana?

Kardiovaskularni sistem  i ishrana

Učestalost pojavljivanja i težina kliničke slike aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti (ASKVB) značajno se smanjuju u mnogim zemljama Evrope, ali ove bolesti i dalje ostaju glavni uzrok smrti. Kako preventivno, menjanjem navika i načina života, uz par recepata zdrave ishrane, uticati na njih?

Učestalost pojavljivanja i težina kliničke slike aterosklerotskih kardiovaskularnih bolesti (ASKVB) značajno se smanjuju u mnogim zemljama Evrope, ali ove bolesti i dalje ostaju glavni uzrok smrti. Tokom proteklih nekoliko decenija pokazano je da su holesterol niske gustine (Low Density) (LDL), povišen krvni pritisak, pušenje cigareta, Diabetes Mellitus (DM) i gojaznost uzročnici nastanka ASKVB i zato se nazivaju faktori rizika. Pored tradicionalnih faktora rizika postoje i modifikatori rizika kao što su socijalno ekonomski uslovi života i stres, te odredjena klinička stanja i komorbiditeti koji povećavaju verovatnoću od nastanka KardioVaskularnih Bolesti (KVB) kao što su: 

  • hronična opstruktivna bolest pluća
  • hronična bubrežna slabost 
  • poremećaji spavanja 
  • hronične degenerativne bolesti 
  • maligne bolesti 
  • migrena 
  • mentalni poremećaji 

Novinu u stratifikaciji rizika i lečenju predstavlja stepeničasti algoritam i odnosi se i na sasvim zdrave ljude koji imaju faktore rizika za nastanak ASKVB. Ovaj algoritam podrazumeva postupno inteziviranje lečenja kojim se dolazi do ciljnih vrednosti LDL holestrola, glikemije i krvnog pritiska uz manja neželjena dejstva i na veće zadovoljstvo bolesnika. Kod svih pacijenata prvo je potrebno postići preventivne ciljeve i to prestanak pušenja i  promenu životnih navika, posebno ako je reč o sedantarnom načinu života i rada. 

Foto: Kreacija od povrća i jestivog cveća: Jasmina Marković, Brisel

Osnovne preporuke za ishranu i unos alkohola koje su dokazane na veikom uzorku u brojnim studijama, publikovane i prihvaćene su sadržane u sl. uputstvima:

  1. Zdrava ishrana je kamen temeljac za prevenciju KVB kod svih ljudi 
  2. Mediteranska dijeta (način ishrane) smanjuje rizik za nastanak KVB
  3. Potrebno je zameniti prozvode sa većim procentom masti za one sa manjim 
  4. Redukcija soli u svakdnevnom životu (manje od 5 g /dnevno) značajno smanjuje rizik od nastanka KVB
  5. Preporučuje se u ishrani dominantno voće, povrće, riba, vlaknaste namirnice i koštunjavo voće
  6. Restrikcija alkohola na maksimum 100 g nedeljno
  7. Preporuka je da se nadje na trpezi minimum jednom nedeljno riba iz dubokih mora i da se smanji upotreba prženog i dinstanog crvenog mesa
  8. Smanjiti konzumiranje šećera na oko 10% energetskog dnevnog unosa.  

O svakoj od ovih pojedinačnih preporuka možemo dati detaljno objašnjenje, jer je pokazano za koliko svaka od preporuka smanjuje stepen oboljanvanja od KVB ali i smrtnost od istih. Pojam funkcionalne ishrane i njen uticaj na kardiometabolički status takodje se mogu ukratko objasniti. Uticaj ostalih faktora rizika kao i razlike izmedju muškaraca i žena u prevenciji i kliničkom razvoju KVB je danas već u mnogim segmentima usvojen.

Za osveženje jelovnika u ove sumorne zimske dane a u sklopu Mediteranske ishrane predlažem dva recepta:

 

Kiparska salata

Sastojci:

3 krastavca 

3 paradajza

1 veći crveni luk 

60g feta sira

9 kalamata maslina

3 kašike ekstradevičanskog maslinovog ulja 

1 kašičica origana

1 kašičica crvenog bibera

  • Pomešati iseckano povrće, masline preseći na pola, preliti maslinovim uljem začine i feta sir u komadićima i posuti preko salate pred serviranje.


 

Sufle od limuna 

Sastojci:

4 lista želatina

1-2 limuna

200 g jogurta sa redukcijom masti 

Zaslađivač (umesto šećera)

1 kašika vanilin šećera

6 belanaca

¾ šolje kremastog grčkog jogurta ili pavlake sa malo mlečne masti 

  • Ostaviti želatin u hladnoj vodi 10 minuta 
  • Oprati limun i pažljivo nastrugati koricu 
  • Iscediti limun tako da se dobiju 4 supene kašike soka 
  • Umutiti jogurt zasladjivač vanilu i koru od limuna mikserom 
  • Umutiti čvrsto belanca
  • Umutiti grčki jogurt ili pavlaku 
  • Izvući želatin iz vode iscediti ostatak tečnosti 
  • Rastopiti želatin u vrućoj vodi lagano mešati dok ima tečnosti zatim lagano umešati u sok od limuna
  • Sipati polako belanca i grčki jogurt u mešavinu
  • Sipati sufle u šire čaše i ohladiti u frižideru 2 sata, potom servirati sa svežim listićima nane.

 

Prijatno!

Prof. Dr. Milica Dekleva


Priredio: Lj. J.

U zdravom telu - fleksitarijan

U zdravom telu - fleksitarijan

Šta znači biti fleksitarijanac? Biti fleksitarijanac znači voditi balansiran i zdrav način života zasnovan na pravilnoj ishrani koja…

Pročitaj više
Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Rastući globalni problemi su rastući izazovi za svakog od nas Pored mnogih ekoloških problema sa kojima se čovečanstvo suočava,…

Pročitaj više
Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivi izvori energije su šansa za bolju budućnost! O obnovljivim izvorima energije se sve više piše i sve češće…

Pročitaj više
Top