Meso na bazi biljnih proteina je tri puta zdravije; zdava hrana, zdrav život, zdrava planeta

Meso na bazi biljnih proteina je tri puta zdravije; zdava hrana, zdrav život, zdrava planeta

Pre više decenija – zbog starijih, koji pamte, nije uputno ni podsećati koliko – na sportskim priredbama pre početka meča bilo je uobičajen da takmičari pozdrave publiku, a i protivnike, sportskim pozdravom: zdravo, zdravo, zdravo. Ovaj lepi (i zdravi) običaj se nažalost izgubio, ali možda dolaze vreme kada bi opet mogao da se vrati. I to na jedan, sa aspekta sportskog života, naoko paradoksalan način – preko hrane.

Nažalost, pošast zvana korona preokupirala je čitavu planetu pa su mnoge zanimljive i korisne inicijative, ali bogami i investicije, potisnute u drugi plan ako već nisu sasvim ostavljeni za bolja vremena. Ova o kojoj je reč srećom nije pala u potpuni zaborav mada se ne može poreći da je ipak malo izgubila na pozornosti i prodornosti.

Reč je o „mesu našem nasušnom“, da se tako slobodnije izrazimo. Tačnije, o – biljnom mesu. Već je na ovom mestu o tome bilo reči (v. tekst „Biljno mesto: i ukusno i zdravo“) ali tema time ni izbliza nije iscrpljena. U pomenutom napisu date su uglavnom opšte informacije o dobrobiti koju biljno meso donosi, kako sa stanovišta zdravlja naše planete, tako i sa aspekta zdravlja svakog njenog (ljudskog) stanovnika. Ovog puta biće prezentirane neke konkretnije činjenice o kvalitetu i tzv. nutricionističkim karakteristima biljnog mesa.

Najpre, korišćenjem proizvoda na bazi biljnih proteina, biljnih masti i biljnih ugljenih hidrata potrošač izbegava unošenje u organizam holesterola, hormona, antibiotika i GMO elementa koji se inače koriste u odgajanju životinja zbog većih i bržih prinosa mesa.

Zatim – nešto o čemu retko mislimo – proizvodima od biljnih proteina potrošač izbegava stresni grč prenesen u meso koji životinja doživljava nasiljem nad njom izvršenim, a što bitno utiče na imuni sistem čoveka.

Treće, u proteinima iz biljaka su sadržane sve esencijalne aminokiseline koje ljudski organizam nije u stanju da sintetiše, a za koje se do sada mislilo da mogu da se nađu samo u životinjskom.

Dalje, u biljnim uljima su prisutne vrlo korisne nezasićene i poluzasićene masti (uljana repica, kokosovo ulje, maslinovo ulje); prisutna je i laurinska kiselina koje ima još jedino u majčinom mleku. Takođe, u biljkama nema štetnih trans masti, a u jednom ulju se čak nalazi element istovetan hemoglobinu iz ljudske krvi.

Konačno, ugljeni hidrati u biljkama koje se koriste za proizvodnju biljnog mesa su prirodni i ne izdvajaju se iz njih nikakvim štetnim tehnološkim postupcima, već se direktno uključuju u sastav mesa.

Sve u svemu, unošenjem različitih biljnih vrsta u sastav ovog mesa, unose se svi potrebni minerali i vitamini u adekvatnoj količini kao što ih ima u mesu od životinja.

Slogan Flexitarian fondacije glasi „zdrav zalogaj za zdravu planetu“. Mi ćemo ga za ovu priliku, u skladu sa naslovom, malo proširiti i pojačati. Neka bude: zdrava hrana, zdrav život, zdrava planeta.

Mijat Lakićević

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Rastući globalni problemi su rastući izazovi za svakog od nas Pored mnogih ekoloških problema sa kojima se čovečanstvo suočava,…

Pročitaj više
Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivi izvori energije su šansa za bolju budućnost! O obnovljivim izvorima energije se sve više piše i sve češće…

Pročitaj više
Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža kao svakodnevna životna navika Iako je svako čuo za reciklažu i zna za njen značaj u zaštiti životne sredine, mnogi…

Pročitaj više
Top