Pre više decenija – zbog starijih, koji pamte, nije uputno ni podsećati koliko – na sportskim priredbama pre početka meča bilo je uobičajen da takmičari pozdrave publiku, a i protivnike, sportskim pozdravom: zdravo, zdravo, zdravo. Ovaj lepi (i zdravi) običaj se nažalost izgubio, ali možda dolaze vreme kada bi opet mogao da se vrati. I to na jedan, sa aspekta sportskog života, naoko paradoksalan način – preko hrane.
Nažalost, pošast zvana korona preokupirala je čitavu planetu pa su mnoge zanimljive i korisne inicijative, ali bogami i investicije, potisnute u drugi plan ako već nisu sasvim ostavljeni za bolja vremena. Ova o kojoj je reč srećom nije pala u potpuni zaborav mada se ne može poreći da je ipak malo izgubila na pozornosti i prodornosti.
Reč je o „mesu našem nasušnom“, da se tako slobodnije izrazimo. Tačnije, o – biljnom mesu. Već je na ovom mestu o tome bilo reči (v. tekst „Biljno mesto: i ukusno i zdravo“) ali tema time ni izbliza nije iscrpljena. U pomenutom napisu date su uglavnom opšte informacije o dobrobiti koju biljno meso donosi, kako sa stanovišta zdravlja naše planete, tako i sa aspekta zdravlja svakog njenog (ljudskog) stanovnika. Ovog puta biće prezentirane neke konkretnije činjenice o kvalitetu i tzv. nutricionističkim karakteristima biljnog mesa.
Najpre, korišćenjem proizvoda na bazi biljnih proteina, biljnih masti i biljnih ugljenih hidrata potrošač izbegava unošenje u organizam holesterola, hormona, antibiotika i GMO elementa koji se inače koriste u odgajanju životinja zbog većih i bržih prinosa mesa.
Zatim – nešto o čemu retko mislimo – proizvodima od biljnih proteina potrošač izbegava stresni grč prenesen u meso koji životinja doživljava nasiljem nad njom izvršenim, a što bitno utiče na imuni sistem čoveka.
Treće, u proteinima iz biljaka su sadržane sve esencijalne aminokiseline koje ljudski organizam nije u stanju da sintetiše, a za koje se do sada mislilo da mogu da se nađu samo u životinjskom.
Dalje, u biljnim uljima su prisutne vrlo korisne nezasićene i poluzasićene masti (uljana repica, kokosovo ulje, maslinovo ulje); prisutna je i laurinska kiselina koje ima još jedino u majčinom mleku. Takođe, u biljkama nema štetnih trans masti, a u jednom ulju se čak nalazi element istovetan hemoglobinu iz ljudske krvi.
Konačno, ugljeni hidrati u biljkama koje se koriste za proizvodnju biljnog mesa su prirodni i ne izdvajaju se iz njih nikakvim štetnim tehnološkim postupcima, već se direktno uključuju u sastav mesa.
Sve u svemu, unošenjem različitih biljnih vrsta u sastav ovog mesa, unose se svi potrebni minerali i vitamini u adekvatnoj količini kao što ih ima u mesu od životinja.
Slogan Flexitarian fondacije glasi „zdrav zalogaj za zdravu planetu“. Mi ćemo ga za ovu priliku, u skladu sa naslovom, malo proširiti i pojačati. Neka bude: zdrava hrana, zdrav život, zdrava planeta.
Mijat Lakićević
