Psihologija fleksitarizma

Psihologija fleksitarizma

Nova studija o tome kako fleksitarijanci misle drugačije u odnosu na vegetarijance daje uvid u to kako „fleksitarijance” pretvoriti u „veggie”

 

Fleksitarijanci su svaštojedi koji pokušavaju ograničiti količinu životinjskih proizvoda koje konzumiraju. Dok je broj vegetarijanaca i vegana i dalje nizak u većini zemalja (4-5% u SAD-u i Velikoj Britaniji), broj fleksitarista je daleko veći, sa brojevima čak 14% u Velikoj Britaniji.

Ishrana fleksitarijanaca nalazi se negde između omnivorne i vegetarijanske. Ali vegetarijanstvo nije samo izbor ishrane. To je način života i identitet koji se bira iz različitih razloga, uključujući moralne, ekološke, zdravstvene i druge. Vegetarijanci kao grupa imaju drugačiju psihologiju od svaštojeda. Dakle, pitanje je: kakva je psihologija fleksitarijanaca?

Ovo je pitanje na koje su istraživači nameravali da odgovore u studiji objavljenoj u časopisu Food Kualiti and Preference. Intervjuisali su 564 fleksitarijanaca i 154 vegetarijanca i postavljali im razna pitanja zašto izbegavaju meso. Takođe su pitali fleksitarijance da li nameravaju da budu vegetarijanci u nekom trenutku u budućnosti.  

Prvo, otkrili su da u proseku nema razlika u godinama i prihodima između fleksitarijanaca i vegetarijanaca. Čini se da se povrće i fleksibilnost nalaze u svim starosnim grupama i društvenim klasama. Zanimljivo je da su i vegetarijanci i fleksitarijanci prijavili da imaju isti broj vegetarijanaca na svojim društvenim mrežama.  Ovo bi moglo ukazivati na to da ako imate prijatelje vegetarijance, verovatnoća je da nećete postati vegetarijanac. Studija je u jednom trenutku bila samo deo života ljudi, pa je teško zaključiti samo iz ovih podataka.

Možda nije iznenađujuće što je studija otkrila da su fleksitarijanci mnogo ređe rekli da je izbegavanje mesa u središtu njihovog identiteta, više su se izjasnili da je konzumiranje mesa moralno pogrešno. Zanimljivo je da su fleksitarijanci verovatnije mislili da ih društvo pozitivno ocenjuje zbog izbegavanja mesa. Drugim rečima, vegetarijanci su bili manje optimistični u pogledu toga kako društvo posmatra njihovu ishranu. To bi moglo biti zato što društvo sudi fleksitaristima manje nego punopravnim vegetarijancima jer se na njih gleda kao da manje „prijate“ društvenoj normi konzumiranja mesa.

Još jedna stvar koju su istraživači otkrili je da je manja verovatnoća da će fleksitarijanci izbegavati meso iz drugih razloga, poput dobrobiti životinja ili životne sredine. Zanimljivo je, međutim, da su lične beneficije za izbegavanje mesa takođe bile manje važne za fleksitarijance nego za vegetarijance. Na primer, vegetarijanci su više izbegavali meso jer im je poboljšalo blagostanje. Možda bismo mislili da bi lične koristi izbegavanja mesa (npr. bolje zdravlje) navele ljude da postanu fleksitarijanci, ali da ljudi postaju potpuno vegetarijanci samo ako je to iz višeg razloga od njih samih. Ovo bi moglo biti istina, ali ovi nalazi ukazuju na to da su čak i među vegetarijancima lične beneficije i dalje motivirajući faktor.

Važno ograničenje svih ovih rezultata je to što su u korelaciji. Na osnovu ovih podataka, ne možemo reći da ova verovanja uzrokuju da ljudi postanu vegetarijanci. Podsticanje fleksitarista da se snažno identifikuju kao „osoba koja izbegava meso“ moglo bi im pomoći na putu ka vegetarijanstvu. Ili bi moglo biti obrnuto; vegetarijanstvo bi moglo dovesti do toga da ljudi vremenom promene odnos prema mesu.

Istraživači su takođe pitali fleksitarijance da li nameravaju da postanu vegetarijanci u nekom trenutku svog života. Stvari koje su bile povezane sa željom da se pređu na povrće bile su pomalo očigledne, ali najveći faktor je bio taj što su fleksitarijanci koji su bili ponosni što su izbegavali meso i koji su izbegavali meso iz drugih razloga, najverovatnije rekli da nameravaju da pređu na povrće. Ono što bi moglo biti zanimljivije su stvari koje nisu povezane sa namerom da pređu na povrće. Ovo uključuje verovanje da društvo pozitivno gleda na vegetarijance i da ima više vegetarijanaca u vašoj društvenoj mreži ili zajednici.

Sve ovo dolazi uz upozorenje da se namere ne pretvaraju uvek u ponašanje, pa ne možemo biti sigurni da će ovi faktori na kraju naterati ove ljude da postanu vegetarijanci; za to će nam trebati dugoročna praćenja.

Imajući u vidu korelacijsku prirodu studije, ovo bi nam ipak moglo dati neke zaključke o tome će se veliki broj današnjih fleksitarijanaca vremenom pretvoriti u vegetarijance (a onda možda i u vegane!).

Čini se da je ključna strategija učvršćivanje njihovog identiteta koji izbegava meso. Ohrabrite fleksitarijance da se ponose svojom odlukom da izbegavaju meso.

Dok fleksitarijanci ne misle uvek o sebi kao o delu šireg pokreta „smanjenja mesa“, oni koji to kažu, kažu da će u budućnosti verovatno postati vegetarijanaci. Negovanje ove šire svesti može biti dobra ideja. Rečeno je da su lične koristi od vegetarijanstva i dalje značajan faktor u ubeđivanju ljudi da prihvate potpuno vegetarijanstvo.

Sve u svemu, glavna vrednost ove studije je poziv na razumevanje psihologije fleksitarijanaca kako bi bili efikasniji u dopiranju do drugih porukom o izbegavanju mesa. 

 

Izvor: Thomas Richardson |  Rosenfeld, D.L., Rothgerber, H., Tomiiama, A.J.  (2020) | Objavljeno: 4. februara 2021.

 

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Rastući globalni problemi su rastući izazovi za svakog od nas Pored mnogih ekoloških problema sa kojima se čovečanstvo suočava,…

Pročitaj više
Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivi izvori energije su šansa za bolju budućnost! O obnovljivim izvorima energije se sve više piše i sve češće…

Pročitaj više
Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža kao svakodnevna životna navika Iako je svako čuo za reciklažu i zna za njen značaj u zaštiti životne sredine, mnogi…

Pročitaj više
Top