Praktikujte fleksibilnu ishranu kako biste zaustavili klimatske promene

Praktikujte fleksibilnu ishranu kako biste zaustavili klimatske promene

Da li će za 50 godina postojati ili ne tropska ostrva može zavisiti od toga da li smo u stanju ili ne, jesti manje hamburgera.

• Rezultati nedavnih istraživanja pokazuju da imamo otprilike 12 godina da zadržimo globalno zagrevanje na rastu od 1,5°C. Ako ne možemo, onda će količina gasova sa efektom staklene bašte ispuštenih u atmosferu imati složeni povratni manevar koji će progresivno dodatno zagrevati planetu.
• Jedan od najvećih krivaca za zagrevanje planete je proizvodnja goveđeg i ovčijeg mesa.
• Svako bi mogao da pomogne u sprečavanju klimatskih promena konzumiranjem manje govedine i ovčijeg mesa ili potpunim ukidanjem istih.

Nije li lepo kad komplikovani problemi imaju jednostavna rešenja? Uzmimo, na primer, našu ishranu. Postoji zbunjujuće velika količina istraživanja o tome šta sve podrazumeva zdravu ishranu, a pomodne dijete poput Atkinsove, keto i paleo tvrde da su najlakši, najbolji i jedini pravi način za mršavljenje i ostajanje zdravim. Ali zaista, sve bitne informacije koje su potrebne da bi se održalo zdravim sažeto je u sedam reči novinara Michael Pollan: “Jedite hranu. Ne previše. Uglavnom, biljke.”

Lako! Sada ne morate da kupujete nove knjige o dijetama svakih pet godina. Ali ovih sedam reči mogu biti jednostavan odgovor na još složeniji problem: Klimatskih promena.

 

Šta možemo učiniti?

Može se činiti kao da pojedinac ne može previše da doprinese. Ali, na sreću, promena ishrane je nešto što svako može da uradi. Na osnovu nalaza izveštaja, saznajemo da možemo drastično smanjiti emisiju štetnih gasova i zagađenje ako pređemo na “fleksitarijanizam”.

Fleksitarijanizam je zapravo fleksibilan oblik vegetarijanstva. Ne morate se odreći mesa, samo se morate pridržavati saveta Michael Pollana: Uglavnom, jedite biljke. Ako se to ne čini izvodljivo, možemo još uvek uglavnom jesti meso sve dok vodimo više računa o tome kakvo meso jedemo.

U intervjuu za CNN, istraživač Marco Springmann sa Univerziteta u Okfordu objasnio je:

“Govedina ima više od 100 puta veću emisiju od mahunarki. To je zato što kravi u proseku treba 10 kilograma hrane, uglavnom žitarica, kako bi dobila 1 kilogram telesne težine a za tu hranu je potrebna i  voda, zemlja i unos đubriva da bi rasla.”

Tokom varenja ove hrane koja iziskuje velike resurse, krave i ovce ispuštaju metan, gas sa efektom staklene bašte koji je 30 puta jači od ugljen-dioksida.

 

Kako postati fleksitarijanac?

Konzumiranje mesa sa smanjenim unosom može da napravi veliku razliku. Piletina, svinjetina i riba doprinose relativno manjim količinama gasova sa efektom staklene bašte, a i zdraviji su od govedine.

Za one koji se ne mogu odreći hamburgera, isprobajte burger od govedine i pečuraka. Pečurke zadržavaju vodu, mesnate su teksture, a takođe poseduju onaj prepoznatljiv ukus koji se dobija od govedine. Mešanje pečuraka u mlevenu govedinu za hamburger čini odličnu kombinaciju tako da ćete možda uživati čak više nego u 100 procentnom goveđem burgeru.

Postoji takođe mnogo alternativnih hamburgera bez govedine. Govedina uzgojena u laboratoriji, u restoranima je počela da se služi krajem 2018. godine. Štaviše, kompanije poput Memphis mesa, SuperMeat i Mosa mesa trenutno prodaju govedinu uzgojenu u laboratoriji.

Hrabri mogu probati da jedu i hamburgere od buba, koji se obično prave od mešavine leblebije i brašnara. Godine 2018. Ikea je služila kao alternativu švedskim ćuftama, “neatball” na bazi brašnara.

I naravno, prodaje se mnogo vegetarijanskih burgera. Beyond Burger izgleda i ima ukus kao burger od govedine, pa čak i „krvavi“ sok od cvekle.

Bilo bi sjajno kada bismo mogli uveriti industriju da prestane sa zagađivanjem, ako bismo mogli električnu mrežu da napajamo sa potpuno obnovljivim sistemom ili da svaki automobil bude električan. Vremenom bismo možda uspeli da realizujemo neke od ovih ciljeva, ali za njih će biti potrebni koordinirani i uporni napori. U međuvremenu, prelazak na fleksitarijanizam moglo bi biti najbolja stvar koju bilo koja osoba može učiniti kako bi sprečila klimatske promene.

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Rastući globalni problemi su rastući izazovi za svakog od nas Pored mnogih ekoloških problema sa kojima se čovečanstvo suočava,…

Pročitaj više
Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivi izvori energije su šansa za bolju budućnost! O obnovljivim izvorima energije se sve više piše i sve češće…

Pročitaj više
Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža – jedan korak bliže do zdravije planete

Reciklaža kao svakodnevna životna navika Iako je svako čuo za reciklažu i zna za njen značaj u zaštiti životne sredine, mnogi…

Pročitaj više
Top