Fleksitarijanci su među nama

Fleksitarijanci su među nama

Možda vam naslov deluje preteće i opasno, ali zapravo je sušta suprotnost bilo kakvoj opasnosti i nema mesta za paniku. Govoreći o fleksitarijancima, mi zapravo mislimo na grupu ljudi koja se svesno ili nesvesno hrani na određeni način. Reč je dakle o načinu ishrane, a možda i stilu života u širem smislu

Fleksitarijanizam podrazumeva ishranu baziranu na biljnoj hrani, ali ne isključuje potpuno životinjske namirnice. Nije reč ni o kakvom novom pravcu ili pomodarstvu, iako je sam termin relativno novijeg datuma. Svakako, činjenica jeste da su fleksitarijanci bili, jesu i uvek će biti među nama. I dobro je da je tako, jer upravo ovaj način ishrane čuva naše zdravlje, ali i našu planetu.

Šta tačno fleksitarijanci rade i po čemu su tako posebni?

Oni se naime hrane tako da veći deo njihovih obroka čine namirnice biljnog porekla. Iako se teži upotrebi celovitih namirnica i što manjoj konzumaciji prerađene hrane, fleksitarijanci su prilično fleksibilni u vezi svoje ishrane i uživaće i u obrocima koji inače ne čine bazu njihove ishrane. Možda se ovo čini kao slab pokret, bez jasnih pravila, bez imperativa poput vegetarijanstva ili veganstva, ali fleksitarijanci znaju da nije tako i suština je upravo u zlatnom pravilu balansa.

Fleksitarijanci biraju obrok koji sadrži žitarice, mahunarke, voće, povrće, semenke, ali koriste i biljna ulja (maslinovo, laneno, kokosovo) za pripremu hrane, kao i semenke, orašaste plodove, brojne začine koji jela čine ukusnim i zanimljivim. Što se tiče životinjskih namirnica - riba, jaja, i mlečni proizvodi koriste se u manjim količinama, sa akcentom na lokalnu proizvodnju i domaće proizvode. Meso isto tako nije „prognano“ iz ishrane, pa se povremeno i ono nađe na trpezi fleksitarijanaca.

Da li se samo nama čini da nas ima mnogo više nego što smo verovali na početku teksta?

Mogli bismo da nabrojimo brojne slavne ličnosti koje su se javno ili manje javno opredelile za ishranu biljnog porekla i verujemo da imaju prave, iskrene motive za to. Nabrojaćemo samo par imena: Bred Pit, Serena Vilijams, Majk Tajson, Zak Efron, Bijonse, Madona, Dženifer Lopez, Demi Mur, Kejt Vinslet, Dru Barimor... ali i naše bake, strine, komšije i mnogi drugi.

Naravno, mnogo je važniji nutricionistički sud, ima li ovakva ishrana smisla i koji su benefiti od nje?

Uz napomenu da je teško pronaći istraživanja koja govore decidno o fleksitarijanizmu, a kako krutih pravila nema, ova nas ishrana dobrim delom podseća na podtip mediteranske, zasnovane na svežem lokalnom povrću i voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama, sa malo ribe, domaćih jaja i kiselo-mlečnih proizvoda. Dokazano je da ovakav tip ishrane najviše štiti od sve prisutnijih hroničnih nezaraznih oboljenja poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, ovi su ljudi (fleksitarijanci koji ne znaju da se tako zovu) najdužeg životnog veka.

Svedoci smo da kvalitet hrane opada i da je jedini način da to sprečimo opšta promena i smanjena konzumacija industrijskih proizvoda, koji osim što nisu najbolji za nas, u velikoj meri zagađuju životnu okolinu.

Raspitajte se u svojoj okolini kako se to ljudi hrane, kako se osećaju, posmatrajte šta kolege jedu na pauzi i kakav im je nivo produktivnosti.

Možda smo vas ubedili da je potrebno smanjiti konzumaciju mesa, iako nam cilj nije bilo ubeđivanje, ali daćemo odgovor i na pitanje – koji je to način ishrane koji će nam dati više energije, bolje zdravlje i očuvati našu okolinu, a tako posredno i nas.

Fleksitarijanski izazov

Jedite 5 porcija povrća i voća dnevno (jedna porcija je šoljica seckanog povrća ili jedna voćka, pri čemu insistiramo na povrću, a manje na voću zbog količine šećera)

Kombinujte mahunarke i žitarice (probajte različite kombinacije i odaberite omiljenu, npr. grašak i integralni pirinač, heljda i sočivo, leblebije i proso, bamije i spelta, bob i amarant...)

Sami pecite hleb (koristite heljdino, proseno, ražano, speltino, kukuruzno brašno, budite kreativni i uvek ćete dobiti drugačiji ukus, a i više ćete ceniti nešto što ste sami napravili)

Idite u zdravu hranu i kupite zrnevlje koje nikada niste probali, sigurni smo da ćete naći nešto takvo (npr. amarant, kinoa, polba, tef, čia)

Jedite meso, ali smanjite porciju (100 g mesa je zapravo dovoljno da dobijemo esencijalne aminokiseline kojih ima manje u biljnoj hrani, a u kombinaciji sa biljnim proteinima da dobijemo dovoljno proteina za čitav dan)

Radije birajte ribu zbog omega 3 masnih kiselina koje nam danas svima nedostaju, a koje pomažu smanjenje inflamacija u telu, za biljnu varijantu birajte lan, čiu i orase koje možete jesti svaki dan

Od mlečnih proizvoda birajte kefir, kiselo mleko, kiselu pavlaku, jogurt i sir

Čik pokušajte da ne zadržite ove male vredne promene u svom životu nakon svih boljitaka koje ćete neizbežno osetiti!

 

Autor: Tanja Olajdžija, spec. nutricionista-dijetetičar i klinički hipnoterapeut

Tekst preuzet sa sajta www.kurir.rs

U zdravom telu - fleksitarijan

U zdravom telu - fleksitarijan

Šta znači biti fleksitarijanac? Biti fleksitarijanac znači voditi balansiran i zdrav način života zasnovan na pravilnoj ishrani koja…

Pročitaj više
Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Zagađenost vazduha kao najveći ekološki izazov

Rastući globalni problemi su rastući izazovi za svakog od nas Pored mnogih ekoloških problema sa kojima se čovečanstvo suočava,…

Pročitaj više
Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivim izvorima energije do zdravije planete

Obnovljivi izvori energije su šansa za bolju budućnost! O obnovljivim izvorima energije se sve više piše i sve češće…

Pročitaj više
Top