Često postavljana pitanja (FAQ)

Fleksitarijanizam je zapravo fleksibilan oblik vegetarijanstva. Ne morate se odreći mesa, samo se morate pridržavati saveta Michael Pollana: Uglavnom, jedite biljke. Ako se to ne čini izvodljivo, možemo još uvek uglavnom jesti meso sve dok vodimo više računa o tome kakvo meso jedemo.

Iako mnogi to misle, fleksitarijanstvo nije samo izbacivanje mesa ili namirica životinjskog porekla iz većine obroka u toku dana. Kako pobornici ove ishrane kažu, radi se o donošenju dobrih, zdravih i ekološki osvešćenih nutritivnih odluka, preferira se unos minimalno prerađenog nutritivno bogatog voća, povrća, žitarica i mlečnih proizvoda. Smanjivanje unosa mesa može se planirati uvođenjem sledećih promena:

• Povećajte unos povrća. Salata može biti obrok koji vas može zasititi: pomešajte kupus, kelj ili rukolu s mnogo drugog poveća poput šargarepe, cvekle, kakuruza, brokolija…
• Meso zamenite pasuljem ili sočivom, koji će vas jednako zasititi, a jeftiniji su.
• Jedite orašaste plodove i maslace napravljene od njih.
• Meso zamenite tofuom ili tempehom.
• Fokusirajte se na namirnice koje su nutritivno bogate, a s niskorn količinom kalorija.
• Ne zaboravite namirnice poput kinoe, žitarice koja ima visok udeo proteina, a može se pripremiti na stotinu načina, od slatkih do slanih.

Uz napomenu da je teško pronaći istraživanja koja govore decidno o fleksitarijanizmu, a kako krutih pravila nema, ova nas ishrana dobrim delom podseća na podtip mediteranske, zasnovane na svežem lokalnom povrću i voću, orašastim plodovima, mahunarkama i žitaricama, sa malo ribe, domaćih jaja i kiselo-mlečnih proizvoda. Dokazano je da ovakav tip ishrane najviše štiti od sve prisutnijih hroničnih nezaraznih oboljenja poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti. Osim toga, ovi su ljudi (fleksitarijanci koji ne znaju da se tako zovu) najdužeg životnog veka.

Svedoci smo da kvalitet hrane opada i da je jedini način da to sprečimo opšta promena i smanjena konzumacija industrijskih proizvoda, koji osim što nisu najbolji za nas, u velikoj meri zagađuju životnu okolinu.

Raspitajte se u svojoj okolini kako se to ljudi hrane, kako se osećaju, posmatrajte šta kolege jedu na pauzi i kakav im je nivo produktivnosti.

Možda smo vas ubedili da je potrebno smanjiti konzumaciju mesa, iako nam cilj nije bilo ubeđivanje, ali daćemo odgovor i na pitanje – koji je to način ishrane koji će nam dati više energije, bolje zdravlje i očuvati našu okolinu, a tako posredno i nas.